BESEDILA

Vem, da to ni neka nova fora,
sploh ni težko, kar se mora,
začel bom nekaj delati drugače,
da postanem čisto novi jaz.

Ko sešteješ dejstva,
za bob leta reči bobu bob,
a imam prepoved misit s svojo glavo,
brez da izkopljem si grob?

Ko pridem v prazno mesto,
ne strinjam se.
Nikjer nikogar ni,
a jaz želim si vse.

Ko pridem na prag pred mesto,
res ne vem kje,
kje je zdaj upornik ta,
ki ve, da zmore vse.

Ko pridem na prag, ko pridem, ko pridem na prag,
pravzaprav jaz odidem …

Svoje misli nosim skrbno s sabo
in pod soncem iščem mesto.
Vzrok za jezo pa ne gre v pozabo
in z zanosom mi tlakuje cesto.

In ko ugriznem v bučke vse, ki nam jih prodajate,
takrat v meni vse že vre in prežene me na ulice.

Ko pridem na prag, ko pridem, ko pridem na prag,
pravzaprav jaz odidem …
Pravzaprav sploh ne pridem …

poslušaj

Ne morem imeti vpliva na odporne
in nimam dela za utrujene …
V mojem času ni prostora za luzerje, ne!

Vedno iščem neke nove načine,
da dam od sebe čisto vse, kar gre,
da dam od sebe, kar ostane za vse.

Vse, kar moje je, ne vzamem, ampak dam,
ko nikogar ni ob meni, še vedno nisem sam.

Za nestrpne nimam potrpljenja,
ob velikih ne delam panike.
Sem brez nasvetov za neumne,
ker oni itak znajo vse.

Vse, kar moje je, ne vzamem, ampak dam,
ko nikogar ni ob meni, še vedno nisem sam.
Vse, kar iščem, je svet velikih sanj,
ki mi daje smisel za vsak naslednji dan.

Tam na drugi strani bistva,
kjer rojeva se več smisla,
tam je duša vsa razvajena (tam je doma).
Kar je sprejela, to je dala − in tako naprej …
V svetu brez požrešnih mej …

Vse, kar moje je.
Vse, kar je moje.

poslušaj

Vse preveč bojimo se, da kaj ne izgubimo,
brezglavo sem in tja vsak dan na polno vsi norimo,
ne vzamemo si časa za besede in poglede,
od zunaj sijaj in blišč, od znotraj pa razjede …

Veš ti to, da …?

Vse, kar želiš, naredi,
ne čakaj predolgo, ne čakaj na sredi.
Vse, kar rabiš, je v glavi,
občutek vedno je pravi,
če srce pokaže ti pot.

Če iščeš v noči dan in v dnevu iščeš noč,
ko boš star in prazen, nezaključen bo obroč.
Jemlji raje sproti, vse, kar čaka te na poti,
raje kot da ne živim, sem tisočkrat v zmoti.

Veš ti to, da …?

Vse, kar želiš, naredi,
ne čakaj predolgo, ne čakaj na sredi.
Vse, kar rabiš, je v glavi,
občutek vedno je pravi,
če srce ti bije.

Nočem, da jočem ob težkih trenutkih (nočem da).
Nočem skrbeti za napake od jutri (nočem to).
Življenje je eno, vsem podarjeno …

poslušaj

Potujem vse do zvezd in tam spet padem dol na dno,
ponovno v trnju znajdem se, kjer mi vedno je hudo.
Zaklenjena rešitev je tam v sefu nemoči,
kombinacija izgubljena, dolg tunel je brez luči.

Prisotnost sreče pa tako je prepovedana,
da izbriše vsak motiv, ki dal bi nekaj upanja.
V obupu jočem, iščem, zazrem se gor v nebo,
zagledam pa prijat’la, ki mi poda roko in pravi:

Maš ti to, maš ti to (ko pokliče te v vrhove).
Maš ti to, maš ti to (ko ovira te izzove).
Maš ti to, maš ti to (kadar padeš spet na dno).
Maš ti to!

Vsako novo jutro vlivam novi si pogum.
Na polno udarim se po prsih in zbistrim si svoj razum.
A pride nov trenutek, ki me vrže spet na dno,
še enkrat vidim tam prijat’la, ki mi poda roko …

Da sit si bolj ceniš, če bil si kdaj lačen,
se klanjam vsem na poti od trnja do zvezd.
Zatiran, prezrt, na tleh ves potlačen
je našel problem in pokazal mu prst.

poslušaj

Vstani brez bolečin.
Obstani brez vode na mlin.
Ostani v igri nagonskih prvin.

Ohrani moč skrivnega.
Odstrani, kar ne vzame, ne da.
Obrani svoj čar izvirnega.

Ne iščem smisla, kjer ga zame ni.
Pa če so tam tisočeri se osmislili.
Ne iščem zmage, kjer nagrade ni,
ki da več kot le zavist ljudi.

Po istem receptu nastal je drugačen obrok,
po vzgoji enaki drugačen otrok.
Po sleherni šoli obstaja poraz in uspeh.
Kar zame je v redu, zate je greh.

poslušaj

Živim, kar sem,
in sem, kar živim.
Z mislijo ustvarjam,
oblikujem, naredim.

Mislim, to kar sem,
in sem to, kar mislim.
V življenju venomer stremim,
da se ne izgubim.

Obstajal je že prej
in obstajal bo potem,
ko me spet več ne bo.
Svet ta nima mej
in srečen sem, da vem,
da me je sprejel domov.

Za ta čas, ki mi je dan,
za ta čas, ko me ima,
za ta čas sem si predan,
kjer sem jaz, tam sem doma.

Kar mislim, mislim resno,
kar resno delam, sem,
ko sem, občutim misel
na poti, po kateri grem …

poslušaj

Ni važno, kjer stopaš, niti kjer hodiš,
doma si, kjer sanja srce.
Razpri svoja krila, poleti v nebo.
Jaz bi daleč nekje …
Poiskal bi ključ od skrinje zakladov,
ki me napolni v snu.
Vse, kar je moje, vse, kar nagrabim,
zaman ostalo bo tu.

Te nosi po rokah, dokler pač ustrezaš,
nato preda te brez kril
v roke pravice, da sebe zakrije,
saj bil si le sredstvo za cilj.
Poiskal boš ključ od skrinje resnice.
Zob za zob, oko za oko!
V igro prišli bodo novi obrazi,
da roka umije roko …

Vem, ni lahko to, kar gledaš,
gledaš, kam tone ta svet.
Zagrabi te in te vrti spet,
v neskončnosti te zadrži
ujetega v igri laži.

In v tej igri smo vsi!

poslušaj

Kad pružiš mi ruku i smiriš me
i ukloniš buku, koja prati me.
Tada znaj…

Otkad sam se stvarno uplašio
i otkad sve sam promašio.
Tada znaj, meni si sve.
Tada znaj, sav moj svijet.

Koje su boje u kojih nacrtam svoj bol,
fali mi crne i fali na rani mi sol.

Kad ti si uz mene uvjeren sam
da mogu da prođem kroz ovaj ružan san,
kad me pogledaš izravno u oči
i dahneš i iskreno kažeš: I ovo će proći.

Kad fali mi nade za ove teške dane
i fali mi lijek, za sve moje rane.
Tada znaj, meni si sve.
Tada znaj, sav moj svijet
Kad opet se smijem i udišem zrak,
tad pružam ruke i svjetlost zamjeni mrak.

poslušaj

A ja još sanjam ime svoje ruže,
tad kad sam želio da pronađem si uže.
I sad znam da se tako hoda duže
a put je mnogo lakši kad je pored tebe druže.

I kad se nešto čini nemoguće,
ne odustaj vjeruj u svemoguće.

Nemoj da te ubija to što je bilo juče.
Ovo ti je stvarno iskustvo za u buduće.
Trebaš samo raširiti ruke,
tražiti svjetlost i hodat pravim putem.

Često se pitam, što smisao života je tog.
I gdje se nalazi ovaj jedini bog?
Kako da živim i čim ispunim krug?
Put je mnogo lakši kad je pored tebe drug.

Želio bi stvarno da nađem put ka sreći.
Želio bi stvarno reći neke riječi.
Pa da bi tada imao i pamet svih ovih dana,
ma pustio bi isto, nek’ boli ova rana.

poslušaj

Obojeni snovi,
ništa vas ne zanima.
Niko više ne postavlja pitanja.
Ko je kome sada kriv za sve?
Uništavaju sve što sveto je.

Kad otvorim oči,
postaje sve jasnije,
umjesto đavola, anđeo čeka na mene.
Na krilima da me ponese
da upoznam boje nebeske.

Nikad ne okreći leđa,
čak ni onom što ti znači sve.
Nikad ne!

Za jedan dukat prodat će te,
za mrvu zlata ubit će te.
Nikad ne.

Nikad ne okreći leđa,
čak ni onom što ti znači sve,
izdat će te,

za jedan dukat prodat će te,
za mrvu zlata ubi će te.
Nikad ne.

poslušaj

Nemam uticaj na otporne.
Nemam posla za umorne.
Nemam vremena za luzere, ne…

Uvijek tražim neke prilike,
Da mogu dati od sebe,
nešto što ostaje za sve…

Sve što imam je u stvari to što dam.
I kad niko nije kraj mene, čak i tada nisam sam.

Živce nemam za nestrpljive,
nemam straha za guzonje,
nemam savjete za glupe
jer oni valjda znaju sve.

Sve što imam je u stvari to što dam.
I kad niko nije kraj mene, čak i tada nisam sam.
Sve što hoću samo je miran san,
koji me pripremi na svaki novi dan.

Tamo na drugoj strani bistva,
tamo gdje rodi se već smisla,
gdje je moja duša smirena (tu živim ja).
To što dobiješ to i daješ
i više od toga…
Svijet bez granica.

poslušaj

Previše se tuguje za izgubljene stvari,
previše se dobro raspoloženje kvari,
daleko su koristi od ružnih uspomena;
osjećaji lijepi su svakog živog trena.
Jer ti znaš da:

sve ovisi o meni,
pa samo tako i ti dalje kreni.
Sve što trebaš je u glavi,
ma šta god radiš si u pravu
ako srce pokaže ti put.

Ako imaš savjest neka ona te probudi,
inače sam đavo ima da ti sudi.
Ako neće biti nekih ružnih uspomena,
život biće kao ljubav prvog trena.
Jer ti znaš da:

sve ovisi o meni,
pa samo tako i ti dalje kreni.
Sve što trebaš je u glavi,
ma šta god radiš si u pravu,
ako srce lupa.

Neću da plačem, kad’ stvari su teške, (Neću da)
Neću se brinuti za sve moje greške, (Neću se)
život je jedan i meni je vrijedan.

poslušaj

Nije ovo neka nova fora,
nije teško što se mora.
Nešto stvarno treba da se mijenja,
pa da budem neki novi ja.

Kad se stvari zbroje,
reci bobu bob a popu pop.
Da li je zabranjeno da mislim na svoje,
bez da iskopam svoj grob?

Kad krenem u grad ujutro
ne slažem se,
nema nigdje nikoga
a ja poželim sve.
Kad krenem u grad ujutro

a ja ne znam gdje,
gdje je ovaj buntovnik,
koji zna, da može sve.

Kad krenem u grad
zapravo ja ne idem.

Mislim puno u samoći;
gdje je ipak moje mjesto?
Prosvjećenje će stvarno doći,
iako ne dođe često.

Kada kruže glasine, kojim fali istine,
tad u meni gori sve i izbaci me na ulice.

poslušaj

Opet taj osjećaj,
oči zatvara. Svijet će se promijeniti,
za novi rat i’l dva.

Ma gdje je kraj, ovog ludila?
U meni opet ritam
starih pjesama.

Pogledaj preko ramena i zapjevaj:

„Nešto mi loše ide, ovih dana“.

Sad ne brini,
nema laži samo istina.
Povedi me u novi svijet gdje mladost počiva.

U meni opet zvuci starih pjesama,
tvoj pogled preko moga ramena.
Pogledaj preko ramena i zapjevaj:

„Nešto mi loše ide, ovih dana“.

Ništa nam loše ne ide, ovih dana.

poslušaj

Tam nekje se v daljavi
prva luč že prižiga,
ki prinaša toplino,
slabe misli odriva.

Zadnjič pes še zalaja,
ko prikaže se luna.
V eni hiši po tiho,
nežno sliši se struna.

Neki pešec počasi
že zavije na svoj prag,
še pogleda po vasi,
lahko noč tiho šepne v zrak …

Tudi mesto že spi, nikjer nikogar ni,
nekje se v sanjah nasmehne otrok.
So šle vse poti počivat, nabirat moči,
dan pa ponosno končuje epilog.

Tam nekje se v daljavi
zadnja luč še ugasne,
epilog pa v glavi
rojeva sanje prekrasne.

poslušaj